Историјат институције Омбудсмана у граду Београду
Институција Омбудсмана је дуго била позната само у скандинавским земљама, а тек у другој половини 20. века почиње значајније интересовање за заштиту људских права и у другим развијенијим земљама, пре свега у Европи. Република Србија ову институцију уводи у свој правни систем почетком овог миленијума и то прво на локалном и покрајинском нивоу, а затим и на републичком нивоу.
Интресантно је да је прво донет Закон о Заштитнику грађана („Сл. гласник РС“, бр. 79/2005) па тек онда као уставна институција – Устав Републике Србије 2006. године („Сл. гласник РС“, бр.98/2006) . У свом члану 138. Устав регулише положај Заштитника грађана и дефинише га као независтан државни орган који штити права грађана и контролише рад органа државне управе, као и других органа и ораганизација, предузећа и установа којима су поверена јавна овлашћења.
Миљко Ваљаревић
Омбудсман
Институција Омбудсмана уведена је у правни систем града Београда Статутом из 2004. године, под називом Грађански браниоц за град Београд, a његова надлежност и поступак избора уређене су Одлуком о Грађанском браниоцу за град Београд („Сл.лист града Београда“, бр. 25/05).
Приликом увођења ове институције руководило се пре свега европским стандардима у заштити и унапређењу људских права, а све у складу са Европском конвенцијом о заштити људских права.
Од увођења у правни живот институција Омбудсмана је мењала називе и седишта.
Први Омбудсман, односно Грађански браниоц за град Београд је почео је са радом 14. септембра 2006. године.
Прво седиште Грађанског браниоца је било у ул. Масарикова број 5, Палата „Београд“.
Септембра 2007.године, Грађански бранилац променио је седиште и преселио се у зграду Градске управе, ул. Макензијева бр.31.
Статутом града Београда октобра 2008. године, институција Омбудсмана је променила назив у Заштитник грађана, а Скупштина града Београда на седници одржаној јуна 2009. године, донела је Одлуку о Заштитнику грађана („Сл.лист града Београда“, бр. 39/09).
Од октобра месеца 2010. године, просторије Заштитника грађана налазе се у ул. Косовска бр.17.
На основу члана 52. Закона о главном граду („Сл.гласник РС“, бр. 129/07, 83/14, и др-закон 101/16 и др-закон 37/19) и члана 136. Статута града Београда („Службени лист града Београда“, број 60/19), Заштитник грађана променио је назив у Омбудсман града Београда. Скупштина града Београда на седници одржаној 30. септембра 2019. године, усвојила је Одлуку о Омбудсману града Београда („Сл.лист града Београда“, бр.85/19).
Омбудсмани града Београда од почетка рада ове институције:
- Душанка Гаћеша ( 2006. до 2014. године )
- Катарина Жежељ ( 2014. до 2018. године )
- Миљко Ваљаревић (2019 – )
Омбудсман је овлашћен да штити и контролише поштовање права грађана и контролише рад Градске управе града Београда и јавних служби чији је оснивач Град Београд (субјекти контроле) ако се ради о повреди прописа и општих аката Града Београда.
Омбудсман није овлашћен да контролише рад Скупштине града Београда, Градоначелника града Београда и Градског већа града Београда. Омбудсман се бира на време од 5 година и на исту дужност исто лице може бити изабрано највише два пута узастопно.
Послови
Омбудсмана.
Заштита.
Устав Републике Србије у члану 138 регулише положај Заштитника грађана и одређује га као независан орган који штити права грађана.
Исту одредбу има и Закон о заштитнику грађана (члан 1 Закона) као и Одлука о омбудсману града Београда (члан 2 одлуке). Дакле Заштитнику односно Омбудсману су дата овлашћења највишим правним актом да штити и контролише поштовање права грађана.
Поред овлашћења која су му дата Уставом, законом и Одлуком Омбудсман се у свом раду придржава начела правде и правичности.
Контрола.
Омбудсман поред заштите и контроле права грађана контролише и рад Градске управе града Београда и јавних служби чији је оснивач град Београд (секретаријати и јавна предузећа које је основао град) ако се ради о повреди прописа и општих аката Града Београда.
Омбудсман не контролише примену законских прописа већ је она у надлежности Заштитника грађана Републике Србије.
Омбудсман није овлашћен да контролише рад Скупштине града Београда, Градоначелника и Градског већа.
Давање мишљења.
Омбудсман поред права на покретање и вођење поступка има право на пружање добрих услуга, посредовањем и давањем мишљења и савета из своје надлежности, да делује превентивно у циљу унапређења рада субјеката контроле и унапређења заштите људских слобода и права.
Подношење иницијатива.
Омбудсман је овлашћен да надлежном органу Града поднесе иницијативу за измену и допуну прописа и општих аката Града ако процени да би тим изменама и/или допунама унапредили рад органа Управе или да су те измене и допуне од значаја за заштиту права грађана. Одлуком о омбудсману ово право није ближе регулисано али се оно најчешће упућује одговарајућим комуналним предузећима.
Покретање поступка пред уставним судом и другим надлежним органима.
Омбудсман је овлашћен да покрене иницијативу за покретање поступка за оцену уставности и/или законитости закона и других прописа којима се уређују питања која се односе на право грађана, уколико сматра да нису у складу са Уставом.
Омбудсман може да надлежном органу поднесе захтев односно пријаву за покретање кривичног, прекршајног или другог одговарајућег поступка ако сматра да у радњама руководећег радника или запосленог има елемената кривичног дела.
